Kritike

"Future Case" Danila Vuksanovića u galeriji SULUJ

Jul 2011, Beograd

Najnoviji ciklus radova na papiru u kombinovanoj tehnici  i ulja na platnu novosadskog multimedijalnog umetnika Danila Vuksanovića rezultat su dugotrajnog i  kompleksnog stvaralačkog procesa. Faktori kao što su poreklo, porodica, obrazovanje, nacionalni identitet i drugo u aktuelnom socio - političkom okruženju, doprineli su da umetnik jasno definiše svoje stavove po pitanju " slučajeva" koje razmatra i predočava našoj pažnji. Za ovog višestruko talentovanog umetnika srednje generacije , reč je bitno sredstvo izražavanja u pisanoj i likovnoj komunikaciji u kojoj neguje narativno -
ekspresivan pristup.

Posle osnovnih studija grafike na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, Danilo je usavršio crtež na poslediplomskim studijama iste akademije, što ga je potvrdilo  kao virtouza linije, njenih energetskih, deskriptivnih, ekspresivnih i drugih kvaliteta. Profesionalni rad u Matici srpskoj u Novom Sadu gde je kao slikar - konzervator  svakodnevno u kontaktu  sa dragocenim artefaktima pisane i likovne baštine, literatura kojom se bavi, učinili su svoje. Sublimacija svih ovih sadržaja , svest o lepoti pisma , slova i rečenica ali i politička realnost u kojoj živimo, postavili  su likovnost autora u odredjen kontekst.Umetnikov temperament je u ovom slučaju presudan. On se iskazuje u živom i razvijenom grafizmu  bogate i slobodne linije - crteža , nalik brzom i neukroćenom rukopisu. Naravno, crtež je likovno artikulisan , bilo da je u obliku rečenica, segmenata teksta ili u formi trenutnog eksplozivnog izliva energije, nalik akcionom slikarstvu.

Autor kroz različite radove istog ciklusa otvara mnoga pitanja. Lična intima otkriva se u ovlaš, olovkom skiciranim dnevnim beleškama koje kulminiraju od banalnosti malih stikera do složenijih dnevničkih celina i zapisa, sa duhovitim i lucidnim opaskama.Omiljen umetnikov materijal je papir ali i karton, odličan i podatan za lepljenje, kolažiranje, intervenisanje bojom, dodavanje slojeva.Boja je u službi poetike i podredjuje se naraciji i ekspresivnosti, potencirajući smislenost plastičkih vrednosti. Složenoj mreži crteža pridružuju se i simboli, koji su u dualitetu geometrijskih i figurativnih elemenata . Presek vertikale i horizontale rezultira krstom koji neizbežno potencira svoje značenje kao i krug, trougao, petokraka. S druge strane, dvoglavi orao, heraldički elementi, sitne figure, prepliću se i uplivom boja grade složeno tkivo slike i  njenu istinu. Ona se tiče i pojedinca i kolektiva, lokalno – globalnog je karaktera i postavlja suštinska pitanja o današnjem globalizovanom svetu, svetu velikih i malih, moćnih i slabih.

O tim preklapanjima i sažimanjima a na primeru najviših simbola državnosti umetnik lucidno i duhovito progovara kroz temu zastave koja ispod prividne  jasnoće  i ubedljivosti  vrvi čitavim spletom sitnih simbola i sudarajućih značenja.

Jedno od ključnih pitanja koje autor postavlja je budućnost knjige, kao paradigme  duhovne baštine,  mudrosti i znanja  u vremenu koje nastupa. Tu dilemu umetnik je izrazio ubedljivo "piramidom" otvorenih korica knjiga poredjanih na zidu, koja nam nudi samo korice spolja, dok je suština i potencijalni sadržaj okrenut zidu.Ovaj poliptih čistih likovnih kvaliteta gradiranjem tonaliteta boje u redovima od zagasitog ka svetlijem i ubacivanjem svetlo plavog na vrhu, ipak simbolički ostavlja perspektive daljem životu knjige.

Na isti način Danilo Vuksanović problematizuje i fenomen slike, koja nam  izmiče iz klasične forme "okrenuvši nam ledja" slično knjizi.Umetnik u toj promeni koristi poledjinu i blind ram kao polje intervencija bojom i crtežom.

Serija radova iz  Potpisne mape , primeri su odnegovane likovnosti i uravnotežene kompozicije, sa eksplozijom crteža i boja, na način gestualnog slikarstva.Umetnik koristi slobodno različite medije, materijale i često je izvan konvencionalnog.

Radovi iz ciklusa "Future cases" Danila Vuksanovića uzbudljivo i ubedljivo potvrdjuju i naše nedoumice oko istih pitanja ne napuštajući domen izvorne likovnosti.U tom smislu umetnik ostaje dosledan  slici i praksi moderne umetnosti.

Ivona Rajačić-Barandovski, istoričarka umetnosti