Kritike

Prosvećena introspekcija

Danilo Vuksanović: "Future case" (Budući slučaj); Galerija SULUJ-a, Beograd, jul-avgust 2011.

Izložba je primer kako se i u apstrakciji danas može biti angažovan – sa ličnim stavom, na opštem mestu. Vuksanović "naglas" razmišlja o budućnosti: zastave kao simbola državnosti, knjige - mudrosti i znanja, dnevnika (ličnog) - svoga ja. Koristi razna sredstva: papir, platno, medijapan, karton i, naravno, boju. Ispod svega je crtež, kao osnova likovnog izražavanja, "nalik brzom i neukroćenom rukopisu", primećuje Ivona R. Barandovski u katalogu, a iznad svega upitanost nad dostignućima civilizacije koja među malima i slabima prete da se pogube - u globalizaciji. Budući temeljno likovno opismenjen, Vuksanović i multimedijalnost može da stavi u funkciju svojih zapažanja. A ova su rezultat višestrukog obrazovanja.

Danilo Vuksanović (Sombor, 1973) diplomirao je 1998. na Akademiji u Novom Sadu (grafiku), magistrirao (crtež), član je ULUV-a, ULUS-a i ICOM-a (Međunarodnog muzejskog komiteta) i konzervator u Galeriji Matice srpske, što u njegovom slučaju takođe mnogo znači. Tu, u muzeju srpskih vrlina, svakodnevno je u kontaktu s artefaktima pisane i likovne baštine.

Pitati se zašto Vuksanovićev drveni krst gubi vertikalu, zastava dobija druge simbole (žute zvezdice) potiskujući dvoglavog orla, a knjiga (okrenuta k zidu) ostaje bez listova i čitalaca – vodi samo ka jednom sloju značenja u narativnosti i ekspresivnosti izvučenih na površinu. Život i energiju Vuksanović emituje kroz prosvećenu likovnost koja opovrgava eho iz tuđine, s refrenom "još ste nekulturni i još skoro nećete postati kulturni". Vuksanovićev odgovor je u slici "Uroboros-dragon" – zmaju koji guta svoj rep - usredsređenoj na cikličnost i introspekciju.

Milena Marjanović,
Blic, 2. avgust 2011.