Galerija "Nova", Novi Sad
U današnjem svetu usložnjenom ideologijom ironije i isprepletanom komunikacijskim sistemom sveopštih mogućnosti sa jedne strane, i robovanju toga sveta profitu i ratovima u ime mira, na nekoliko vizuelno analitičkih frontova, različitih pravaca ali podjednako jakih inteziteta deluje i novosadsko planetarni umetnik Andrej Tišma.
Slikarstvo Dragana Bartule poslednje decenije je izrazito figurativno sa primesama različitih simbola i nagoveštaja neispričanih priča. Uprkos trendovima u savremenom slikarstvu, D. B. neguje, uslovno rečeno, klasičnu sliku sa svim njenim atributima i kvalitetima.
Zavisno od ciklusa, njegove slike poseduju lirski karakter i prizvuk tajnovitosti. Ipak, bez obzira na sadržaj i kontekst u kojima se figure nalaze, na gotovo svim ovim slikama mi možemo prepoznati autorov likovni monolog, njegov razgovor sa samim sobom i tome pridodat osećaj spokoja i kontemplacije.
(O najnovijim radovima Atile Černika)
Specifičnost u metodu istraživanja Atile Černika potvrdjena je još jednom u našem postmodernističkom vremenu tranzitivne umetničke prakse. Iako dokazan ranijim angažmanom konceptualnog prosedea, ovoga puta Černik se pojavljuje u vidu autocitata kroz tekstove, bez navodnog karaktera značenja, u svojevrsnom okrilju nemuštog. Nisu samo slova ta što čine snagu individualnosti koja nikako ne prihvata tendenciju otudjenosti, reklamerstva i voajerizma. Rukopisne niti smeštene u Černikovim transformacijama manifestuju se u vidu tekstualnog otpada, reciklaže sveukupne anonimnosti. To su lični dokumenti usamljenosti 21. veka. Takozvani Artstatement, umetnikovo delovanje pomoću vizuelne poezije potvrdjuje tezu da umetnik svoj lični angažman stavlja u domen apstraktnog simbola-slova. Pri tom, glavni alat u ovakvom radu jeste alfabet, kurzivni i smeo u svoj svojoj valovitosti. Kao krvotok svakodnevne misli, tihe pobune ili opravdanog nepristajanja.
