Galerija Most, oktobar, 2007.
U proteklih deset i više godina na našoj umetničkoj sceni, crtež kao pojava i samostalna likovna disciplina živi izdvojen i pomalo skrajnut život. To je sasvim razumljivo pošto je crtež izrazito lična stvar umetnika, ogledalo njegovog karaktera bez uvijenih formi i uglavnom lišen površnih senzacija.
(Uz fotografije Miroslava Vajdla)
Vladimira Zupca nosi hitra misao. Više od dve decenije pogledom nišani kroz objektiv kamere. Tek sada je rešio da izloži svoje fotografije, samostalno, prvi put. Odlučio je da nas svojim načinom upozna sa probranim likovima današnjice. Dosetljiv duh Vladimira Zupca uzglobio se u raznolike karaktere. Njegov pogled ide u samu suštinu. Fotografije ljudi na njima otkrivaju bogatstvo sveta oko nas. Ponekad su ti ljudi zagledani u razgovor, a mnogo češće zamišljeni u svojoj profesiji.
Miraš Vuksanović je odlučio da nam prikaže šta je uradio u proteklih nekoliko godina. Produkt njegovog oklevanja govori darovitim likovnim kolopletom. Linije se izvijaju na crtežima minijaturnog karaktera. Sadržajnost je jednostavna, gotovo dečija. Znamo koliko je to teško dostižno. Jedan za drugim, svaki od crteža može biti deo umetnikovog mozaika pretpostavljene minimalističke ideje, pre svega. Gipkost mrežastih linija i analitičnost kvadrat–polja u mnoštvu iznova potvrđuju umetnost kao opravdanu igru.
