Pred nama se nalaze slike Danila Vuksanovića koje u vrtlogu teže da dokuče svetlost. Na njima usamljeni jahači gledaju ka izlazećem Suncu. Ispred njih se nalazi okrugli štit. Štit simbolizuje otklon spram atributa "novog doba" koji ugrozavaju čovekov slobodni duh.

Priroda je izobličena ljudskom rukom. U takvoj prirodi, čovek nikako čestito da udahne. Istovremeno, teške kiše magle mu pogled. Obrisi na ovim slikama ponekad su nejasni i blagi. Na njima crvena ovaploćuje. Bela pokušava da ispere (razbistri) nedovršene i zgusnute misli. Iza svega plava nastoji da to uspokoji.

Tako u krug, na ništavilu jezde heraldi želje. Voleli bi da se spuste medju nas, radosni. Kroz mnoštvo boja naziremo "sablju", koja iz slike u sliku neumorno traži protivnika. Protivnik ima više imena. Podmuklo ćuti i osmatra ovo slikarsko bunilo.