(O radovima Korine Gubik)

Na početku karijere, nakon zakoračenja u svetove izlagačkog, posle prve samostalne izložbe i priznanja Novosadskog salona, kada prodje uzbudjenje i posebnost prvog pojavljivanja, više ništa nije kao ranije. Korina Gubik sprema svoju master odbranu i izložbu. Izložbom u novosadskoj Galeriji Podrum, ove godine, pokazala je kako drugačiji pogled može biti univerzalan i uputno intrigantan. Naime, smelom postavkom i ozbiljnim pristupom ona nam otkriva neka od mogućih lica materijalnosti u svom radu.

Pitanje materijalnosti u umetničkom delu savremenog doba prilično je kontradiktorno postavljeno zbog prisustva novih tehnologija, pre svega digitalnih, u današnjoj umetničkoj produkciji. Takvu naglu promenu i odsustvo taktilnog i prirodnog u savremenim umetničkim delima ponegde mogu nadoknaditi stvaraoci poput Korine Gubik, oni koji misle  samom zatečenom materijom poštujući njenu dovoljnost i opštu svrhu. Zahvaljujući interesantnoj zamisli koja prethodi ovom procesu u okviru oponentnih pojmova i pojava u prirodi, mlada autorka stvara ciklus snažne konceptualne svežine.

Svakako, u početku tretiranja jute, pronadjenog drveta, stiropora ili nekog drugog materijala koji sobom nosi prethodni život, (onaj u kome još nije bio delom umetničkog rada), ona pristupa pomoću neke vrste objektivne percepcije postavljajući centar vizuelnog zbivanja u odnosima grubih kontrastnih karaktera materije. Materija je u ovom slučaju i povod i posledica radnog čina, nosioc i rastvarač početne afunkcije zatečene stvari. To nije jedini metod putem koje se materija ostvaruje. Dakle, simulirajući grube teksture maltera, utisak unutarnjeg u bezbojnim površinama dodatno je pojačan. Takodje, ekseri se veoma često pojavljuju u ovim radovima.Svojom simbolikom volje i čvrstine akcentuju napetost izvršavajući ulogu kratkih linija koje asociraju na niti dešavanja,  svojstvenu kontrolisanu akciju.

Naravno da ne možemo nabrojati sve materijale/materije kojima se Korina Gubik koristi, ali kuriozitet je naglasiti činjenicu da je jedan njen rad satkan od bojenog pirinča u crno, od mnoštva zrna sastavljenih u zgusnutoj celini, u punom velikom formatu. Nakon što je saznao kako je slika nastala, posmatrač ostaje zbunjen!

Marljivo i predano u ideji koja ne gubi kontinuitet nijednog trenutka, umetnica ukazuje na višeslojnost svoga dela. Radove nabijene primarnom energijom i ponekad smeštenim u kontekst proizvoda, katkad u temi sukobljavanja ili oprečnosti, veže zajednički imenitelj u vidu uvek prisutne nenametljive dosetke/domisli u nazivu rada. Rada ili slike? Pita se i autorka, ispitivajući sebe i druge koja je granica izmedju slike i objekta, slike i skulpture, slike i instalacije i tako u krug?

Zapitanost se na trenutak zaustavi u domenu apsolutne naravnosti, i sve odiše onim momentom kada smo naišli na nešto izazovno u našoj životnoj okolini. Pronašli i upalila nam se lampica. U nekoj garaži, šupi, na gradilištu. Možda u nekom prošlom vremenu? Rad Kičma upravo je takav.Kao da dolazi iz drugih vremena a ima svoje mesto i u tehnološkoj eri. Ipak, zadivljuje nas koliko puta se lampica/ideja upali Korini Gubik, kako njena invencija uvek iznadje atraktivan kreativni put.

A koliko je njen angažman slikarski, majstorski ili vajarski, sa druge strane fakturalan, ostaje da prosudite sami tragajući u njenom lavirintu asocijacija. Do sledećeg Korininog susreta sa nekom odbačenom stvari iščekujemo novu seriju radova, nestrpljivo.