Danas slike menjaju svoja mesta
Danas danas
Dušan Matić
Velike bitke prošlosti privlačile su ne od juče i savremene slikare. Veliki, reprezentativni ciklus Danila Vuksanovića, posvećen izdaji kosovskog mita, neposredno se uklapa u taj veliki istorijski atlas bojeva od Aleksandra Velikog do Napoleona, i od Troje do Staljingrada.
Nije prvi put da se univerzalni simbol krsta objavljuje kao stožer likovnog sveta Danila Vuksanovića. Godine su prošle otkako je Vuksanović ukrstio horizontalnu i vertikalnu osu u mladalačkom, krstolikom ciklusu. Impulsivne predstave dvostrukog širenja, beskrajnog prostiranja u oba smera, tada su nam ispovedile tajnu Vuksanovićevog naloga: prevladavanja dvojstva i povratka primordijalnom bivstvu. Mesto ukrštanja horizontalne i vertikalne ose, govorilo je o samom središtu stvaralačkog bića. O privremenom dualitetu koje se reintegriše u Jedno.
Već na početku opusa Danila Vuksanovića, ambicioznog hitanja u svet umetnosti, možemo reći da je njegova ličnost definisana kao nešto što zna, hoće i oseća (Platon). Danilo Vuksanović traži inspiraciju u crnogorskom kršu i slapovima planinskih venaca, u krašu, uvek inspirativnom zavičajnom predelu. Na tom putu veliki Lubarda mu je uzor i daleka asocijacija iz čijeg slikarstva je izvukao određena vrlo korisna razmišljanja.
